С обзиром на повећање броја развода брака и чињеницу да велики број тих поступака укључује и заједничку дјецу брачних партнера, кључно је да се донесе одлука која је у складу са најбољим интересом дјетета.

У поступцима развода брака који укључују дјецу над којом странке остварују родитељско старање, једна од кључних одлука која се мора донијети је ко ће остваривати родитељско старање, питање издржавања дјетета и начин остваривања и одржавања личних односа и непосредних контаката дјетета са родитељем са којим не живи.

Породични закон Федерације БиХ предвиђа да прије покретања поступка за развод брака брачни партнер или оба брачна партнера који имају дјецу над којом остварују родитељско старање дужни су поднијети захтјев за посредовање физичком и правном лицу овлаштеном за посредовање.

Ако се у поступку посредовања брачни партнери не измире, овлаштена особа настојат ће да се они споразумију о томе:

- са ким ће живјети њихово малољетно дијете или дијете над којим се остварује родитељско старање након пунољетства,

-о његовим личним односима са родитељем са којим неће живјети,

-о његовом издржавању и о осталим садржајима родитељског старања.

При доношењу одлуке о томе с ким ће дијете живјети, суд може уважити споразум родитеља ако је он у интересу дјетета, полазећи од претпоставке да родитељи најбоље знају потребе дјетета.

Мора се имати у виду да то није увијек тако и да споразум родитеља може бити противан интересима дјетета.

Суд је дужан да води рачуна о најбољем интересу дјетета као основном инструменту у заштити права дјетета, чија примјена гарантује рјешења која најбоље одговарају његовим потребама и интересима. У току поступка сарађује са надлежним центром за социјални рад.

Родитељ који не станује с дјететом, свој допринос у издржавању испуњава у облику новчане накнаде и одређује се начин остваривања и одржавања личних односа са дјететом.

У 2023. години пред Опћинским судом у Бугојну вођено је укупно 108 поступака за развод брака. Од тога, 57 пресуда за развод брака садржавало је и одлуку о повјери дјеце, и то:

-у 46 предмета дјеца су повјерена мајци,  

-у 9 предмета дјеца су повјерена оцу.

-у два предмета једно заједничко дијете повјерено је мајци, а друго оцу на чување, васпитање и одгој.

Дакле, пракса нашег суда показује да су најчешће мајке те којима су дјеца повјерена на чување, васпитање и одгој након развода брака.

Предсједница парничног реферата Амира Ждраловић наводи да је приликом доношења одлуке о повјери дјеце најважнији најбољи интерес дјетета. Да би се то утврдило, суд од почетка поступка сарађује са надлежним центром за социјални рад. Након што проведе своје активности, стручни тим надлежног центра за социјални рад суду доставља своје мишљење о томе коме заједничка дјеца брачних партнера требају бити повјерена. То мишљење не обавезује суд, него се одлука доноси узимајући у обзир све околности. Уколико се јави недоумица, наредни корак је да суд одреди вјештачење по вјештаку психологу. Истиче да је чињеница да су мајке најчешће те којима су дјеца повјерена и да се кроз праксу показало да су оне више заинтересоване, те углавном траже да се дјеца њима и повјере.

У писарници суда (соба бр.1) можете добити информације о предмету, односно основне податке о предмету типа: "број предмета, странке у предмету, поступајући судија, поднесци у предмету, заказано рочиште и сл.", а ако Вам је потребан увид у цијели спис можете се обратити шефу судске писарнице у канцеларију број 25 који ће Вам омогућити увид у предмет по прописаним правилима.

Катастар је регистар података о земљишту у некретнина Државне геодетске управе. Уз своја друга задужења, катастар је подршка систему регистрације права власништва и других стварних права везаних за некретнине, односно подршка грунтовници.

Уреди за катастар издају посједовне листове који садрже податке о катастарској честици и податке о посједнику, али нису доказ о власништву. Подаци о власништву видљиви су само из земљишних књига, односно власничког листа.

Увјерење да није изречена мјера забране обављања дјелатности за правно или физичко лице можете добити у соби бр.21 уз приложен захтјев за издавање увјерења. Захтјев за правна лица мора бити овјерен печатом фирме на меморандуму и потписан од стране одговорне особе. Захтјев за физичка лица можете добити у згради суда уз приложену личну/особну карту као доказ идентитета.

Прилог уз увјерење је извод из јединственог Регистра новчаних казни.

За издавање увјерења плаћа се судска такса у износу од 11,00 КМ.

УПЛАТНИЦА:

Рачун примаоца: 3380002205003005

Врста прихода: 722221

Буџетска организација: 1306002

Сврха дознаке: ТАКСА

У земљишно-књижним уредима Опћинских судова, тзв, ГРУНТОВНИЦАМА, воде се земљишне књиге. У земљишне књиге уписује се власништво и друга стварна права над некретнином, те друге чињенице битне за правни промет.

Земљишна књига је ЈАВНА.

Свако може захтјевати увид у земљишне књиге у присутности шефа земљишно-књижног уреда (или земљишно-књижног референта) и из ње добити изватке, исписе и пријеписе. Земљишна књига и сви изватци имају снагу јавних исправа.

Земљишно књижни уред овог суда (грунтивница) смјештана је у новим просторијама Опћинског суда у Бугојну, у којој се воде земљишне књиге за некретнине са подрућја Опћина Бугојно, Доњи Вакуф и Горњи Вакуф.